On je čovjek koji je trebao biti nešto poptuno drugo nego ono što je sad. On je čovjek o kojem ste vjerovatno čuli, čitali ili ste imali priliku vidjeti ga na društvenim mrežama. On poznaje vašu najbolju prijateljicu! On jako dobro zna s kim se družite kad vam treba energije. Ta prijateljica je kafa, može da bude i kava, ali i kahva. Kako god je zvali, dio je vaše rutine, a o njoj najbolje zna – Dragan Grbić.
Dragan Grbić je prvu kafu popio kod svoje bake, nane, ali krišom da mama ne bi saznala. Bila je to bijela kafa sa mnogo mlijeka. Možda je tad sve krenulo…
Uživajte u razgovoru sa Draganom Grbićem.
M: Postoji razni pozivi u životu, često ističeš da voliš svoj posao – kakav je odnos tebe prema kafi, šta ona predstavlja tebi?
D: Mnogo puta, prije nego što sam upoznao kafu, mislio sam da sam našao poziv svog života. Sve se promijenilo onog trenutka, kada sam počeo da se bavim kafom. Način života se promijenio, jer kafu moraš da živiš da bi je shvatio. To je jako komplikovana materija za raditi, nimalo jednostavna nauka. Mnogo puta su me pitali upravo to, šta mi kafa predstavlja u životu? Uvijek dajem isti odgovor, kafa je za mene najveći i naiskreniji prijatelj, jer me do sada nikada nije izdala, slagala, razumijemo se u potpunosti. 🙂
M: Znamo li danas odabrati pravu kafu za sebe, ili pijemo šta nam se pruži?
D: Svijest o kafi se polako budi. Na našim prostorima je vijekovima zastupljena, i neizostavni je dio svakog dana. Do sada smo pili ono što nam se servira, neobazirući se mnogo na kvalitet. Međutim, pojavilo se mnogo proizvođača, što onih dobrih tako i onih manje dobrih, koji gledaju samo profit. Ljudi to prepoznaju, mada navike se teško mijenjaju. Ljudima treba objasniti, naučiti ih, savjetovati ih… ne mogu da znaju ako im niko nije objasnio, uputio ih i slično. Zato sam aktivan na društvenim mrežama, pa koliko je u mojoj moći, želim da pružim neke infomarcije koje znam. Uvijek sam za to da se znanje dijeli, zašto bih to samo ja ili neko drugi znao. Ljepše je da znamo svi, kada smo pametniji lakše donosimo odluke. Zar nije tako?
M: Na svojim mrežama si objavljivao štetnosti određenih kafa – zanima nas kako znati koja kafa nike dobra za naše zdravlje?
D: Svaka kafa u prekomjernim količinama je štetna, kao i svaka druga namirnica koja postoji. U svemu postoji granica, pa i vodu kada pijemo, ne možemo dnevno da popijemo 20 litara. Ovdje bih pomenuo surogati u mješavinama-blendovima koje se koriste u domaćoj kafi. Mnogi proizvođači ih koriste, kako bi imali konkuretnu cijenu na policama marketa i naravno kako bi ostvarili veću zaradu, jer mogu da imaju veću maržu. Određeni procenat graška, ječma ili nečeg trećeg, znatno utiče na okus kafe, ali potrošači polete da kupe tu kafu, jer je cjenovno povoljnija od ostalih. Tu se stvara problem proizvođačima, koji u svom sastavu imaju samo kafu, te s toga moraju da spuštaju cijene ispod normalnog, jer prodaja opada. Ljudi koji piju kafu i pripremaju je kod kuće ne razumiju da ih ta jeftina kafa košta mnogo više, jer će količinom morati da nadomnade sav taj procenat surogati koji se nalazi u kesici. Samim tim, brže će da troše pakovanje koje su kupili, i ubrzo će morati da kupuju opet. To se ne bi desilo da kupuju onaj “skuplji” proizvod, jer bi trajao mnogo duže, imali bi veći broj serviranja. Kvalitet možete da prepoznate i samo po tome, koliko kašičica kafe vam je potrrebno za pripremu jednog napitka. Što se tiče espressa slična je priča, samo što se u ovom slučaju ne mogu stavljati surogati, nego nekvalitetno zrno, koje u sebi sadrži mnogo škarta (nepravilnih zrna). Takve kafe su dosta jeftinije, tako da se opet vraćamo na priču o cijenama. Previše gorak okus, nepostojana krema (ili kajmak, kako se kod nas naziva) su takođe neki od znakova nekvalitetne sirovine i neadekvatnog prženja. Kada imamo na umu sve ove informacije, mislim da ne bio smio da bude problem da izaberemo kvalitet.
M: Jutro bez kafe i jutro sa kafom – razlika je u čemu 🙂 ?
D: Za mene, kao i za većinu ljudi, jutro bez kafe ne postoji. Tako da ne bih znao da ti odgovorim, kakvo je jutro bez kafe. 🙂
M: Koliko kafa dnevno osoba može da popije?
D: Uvijek mi je teško da odgovorim na ovo pitanje, jer smrtonosna doza je oko 100 šoljica kafe. Nadam se da niko to nije isprobao 🙂 Neka dnevna doza koja se preporučuje je do 4-5 šoljica. Ja, nekada popijem mnogo više, to mi je posao. Naročito ako radim neki novi recept, probavam način prženja itd. Mada to su sve kvalitetne kafe, većinom arabike, koje ne sadrže mnogo kofeina.
M: U nekim zemljama kafa se pije u minuti, ali kod nas je to poseban ritual. Pa, koji je tvoj ritual ispijanja kafe?
D: Da, mi smo poznati po tome da uživamo u ispijanju kafe, i da to dugo traje. Nije bitno da li pijemo kratki espresso ili je to neka velika šolja kafe.
Što se mene tiče, najviše volim da prvu kafu popijem sam kod kuće, u miru i tišini. Za to vrijeme razmislim o obavezama i rasporedu tog dana. Ako sam u prilici, onda je to kafa sa mojim bratom Ognjenom, koji se takođe bavi kafom. Naravno komentarišemo kafu, gledamo da mijenjamo lokale, kako bismo isprobali sve, malo pričamo o poslu, malo se našalimo, i onda svako na svoj dio posla.
M: Da li su “kafopije” dovoljno edukovani o piću kojeg svakodnevno konzumiraju? ( Ako nisu zašto nisu?)
D: Jesu, edukovani su ljudi, mada mislim da nisu dovoljno. Mlađa populacija je sve više zainteresovana za isprobavanje novih napitaka, novih okusa i novih vrsta kafe. Dok su starije generacije, kako ja volim da kažem ne baš popularnu frazu “robovi navika”.
Kultura ispijanja kafe se mnogo mijenja, sve više ljudi želi da zna šta pije. To me mnogo raduje, jer onda ima smisla sve ovo što radimo. Žašto bismo konzumirali nešto, što nije dobro? Uvijek kažem i Fićo je nekada bio najbolji auto, žašto sada imamo Porshe? Ne možemo reći da je Porshe loš, možemo da kažemo da nam se ne sviđa, to je ok, ali nije loš tu se razumijemo. 🙂
M: Znamo da se u kompanijama gdje se radi od 8 do 16h kafa pije i za vrijeme rada, i u pauzi, takav smo narod. Ali pitanje glasi, da li postoji placebo efekat od kafe tokom radnog vremena? Da li nam ona zaista pomaže u bržoj realizaciji poslova?
D: Ja sam uvjeren da postoji placebo efekat. Koliko god kofein uticao na našu energiju, memoriju i koncentraciju, niko mi ne može reći da sam ja raspoloženiji i spremniji za rad samo radi kofeina. Kafa pomaže, u to ne sumnjam, ali da ima malo i do psihe, moramo priznati da ima.
M: Kafa kao piće u kojoj kombinaciji je najbolja – kafa s mlijekom kao standard odabir – ili ipak postoje još neke kombinacije koje nismo čuli na ovim prostorima?
D: Na našim prostorima su jako popularne kafe sa mlijekom. Moram da naglasim, da se rijetko gdje mlijeko priprema na ispravan način, o tome stalno govorim. Mlijeko mora da se kuva na adekvatan način, na određenoj temperaturi. Jedino tako možemo da dobijemo tu sjajnu elastičnu i ukusnu kremu koja nam je potrebna. Ono što bih volio da je više zastupljeno na našim prostorima su filter kafe. To su tzv alternativne metode pripreme kafe, koje se pripremaju na poptpuno drugačiji način u odnosu na espresso mašine. Ljudi kod nas nisu navikli na taj način pripreme, i imaju odbojan stav prema tome. Filter kafe su mnogo dobre, jertim načinom pripreme se oslobađa više aroma i okusa, te je doživljaj daleko bolji. Nadam se da ćemo i mi početi da pijemo te vrste kafe, a ne samo turisti. 🙂
M: Dragane, kafa je tvoj profesionalni život – no, šta je Dragan želio da postane kao dječak?
D: Dragan se, vjerovali ili ne, školovao da postane sveštenik. U ovo mi niko ne vjeruje. To je bila moja želja od kako sam bio mali dječak. Kako sam sve više, kroz školovanje ulazio u tu priču, postajalo mi je sve dalje. Nisam se tu pronalazio, nauka kao nauka mi je još uvijek zanimljiva, ali sam poziv ne. I uvijek kažem sreća da sam napustio fakultet, jer drugačije ne bih upoznao kafu. 🙂
M: Koliko je taj posao u ovoj zabačenoj zemlji poznat, znaju li ljudi šta ti radiš i kako se zove to što radiš?
D: Poziv pržioničara nije toliko popularan niti poznat, da budemo realni. Na našim prostorima odavno postoje ljudi koji se bave kafom, prže je prodaju itd. Ono što ja radim je malo drugačije od standarda na koji smo navikli. Završio sam svjetski priznate škole u vezi kafe, obišao mnogo sajmova, predavanja, kurseva i mnogo naučio. Nauka napreduje, moramo i mi da ispratimo. Ne možemo zauvijek ostati na istom nivou. U svijetu je ovaj poziv mnogo poštovan i mnogo plaćen, kod nas to i nije slučaj. Ljudi se nekada čak i nasmiju kada kažem koje mi je zanimanje, jer ne znaju koliko je to ozbiljna stvar. Zamislite samo kolika je to odgovornost. Koliko ljudi pije kafu za koju ste vi radili recept i koju vi pržite? Evo sada me jeza prođe. 🙂 proizvod uvijek mora da bude isti, jer ljudi se vraćaju po isti doživljaj, a ci ispržite tone i tone kafe. Morate biti 10000% sigurni u ono što radite, a sudije su vam milioni ljudi. Nije lako, ali to mene i gura dalje. 🙂
M: Kafa prije spavanja?
D: Bez problema pijem Cafu prije spavanja. Ali u večernjim satima biram blendove koje ne sadrže robustu, nego samo arabike koje imaju manje kofeina. Spavam kao beba 🙂
M: A kafa uz čitanje portala muskarac.ba? 🙂
D: Naravno, kafa i muskarac.ba, da uvedemo kao poseban ritual. Jedva čekam da uz kaficu čitav ovaj intervju. 🙂
Dragane, zahvaljujemo se na odvojeno vrijeme. A dragi čitatelji, sljedeći put kad budete htjeli odabrati neku dobru kaficu za jutarnje buđenje – znate kome se možete obratiti.
Pozivamo vas da zapratite Dragana na njegov INSTAGRAM PROFIL i saznate mnogo više o kafi, ali i nekim drugim stvarima koje Dragan pomno prati, radi i promoviše.
Hvala.
